| < | svibanj, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Namesto da padam u nesvest zbog toga što se Aron svojevremeno zamerio Habermasu izjavivši da je, u odnosu na političku filozofiju, politička sociologija go kurac, priznajem da sam se više zabrinula čitajući sledeći naslov u novinama: Milo Đukanović: Ako se referendum ne održi, napuštam politiku Ooo zar ti, kolosu državništva, gigantu diplomatije, ikono časti i poštenja, čojstva i nadasve junaštva?! Ovo me je toliko neverovatno potreslo da sam se osetila prinuđenom da još jednom proberem svoje stavove o opstanku ove konfederacije nad konfederacijama, Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Dugo sam razmišljala, šetala gore-dole, jela nokte, čupkala kosu, češakala se po zadnjici i, sve u svemu, mučenje je potrajalo sve dok mi nije svanulo. Opstanak Državne zajednice Srbija i Crna Gora? I don’t give a flying fuck!!! Nemoj sad da me neko pita “Kako možeš tako, pa zar ti nije žao?!”. Čega da mi bude žao? Ovog bratsko-međurepubličkog lakat u bubreg-šut međ’ noge? Ne. Suzu glede raspada možda pustim samo kada na WeCeu, prebirajući Ustavnu Povelju, shvatim da je moja probava opasno destimulisana činjenicom da taj legislativni akt više nije pravno obvezatan. Ono za čim zasigurno neću plakati jeste preusmeravanje budžetskih sredstava Republike Srbije sa održanja visokonožnog životnog stila političara na privremenom radu u Beogradu na moje nepostojeće zdravstveno osiguranje. Ima tu još puno toga što neće izazvati slanu vodu iz mojih očiju ali mislim da sam vam već odgovorila na pitanje. Hoće li mi biti žao? Hell, no! Kada sam se već ovako diplomatski rasplela po jednom delu Svetog Dvojstva naših teritorijalnih problema, neću vas poštedeti ni razmišljanja na temu drugog. Pre neki dan, razapnuše nesretnog ex-ministra Svilenog na krst glede njegove šeretske izjave o mogućoj nezavisnosti Kosova. Kohabitantni nam je Predsednik promptno zapao u srbo-histeriju pa je neotesanog Svilenog pozvao u svoj kabinet i tamo ga raspalio progonom iz rajskog poslaničkog kluba i ulaznicom za Zaječarsku gitarijadu. Svileni se, naročito zbog ovog drugog, malčice pokunjio pa je uzviknuo “Nemoj da se biješ, nisam ja to izmislio, to su vam poručile one čike iz Brisela!” Predsednik je na ovo podigao jednu pa zatim drugu obrvu. Bilo mu je tu svačeg čudnog ali se nije usudio da razmišlja naglas dok se drug-Premijer povodom ovog nemilog događaja ne obrati naciji. Premijer se nakon višenedeljnog razmišljanja malo okuražio pa je iz kabineta otresito poručio “Šta lupeta taj Svileni, bio sam i ja jednom u tom Briselu i tamo ne načuh ništa slično a slušao sam sve šta mi pričaju, ta nisam zadrem’o ni jednom na duže od 10 minuta, majke mi!!” Na ovo se meni digla obrva jedna, pa zatim druga. Ne znam ja Premijeru u kom ste vi Briselu bili (poznavajući Amerikance, možda je to neki Brisel, Idaho?) ali u Briselu, Belgija, tamo gde ima čokolade, piva, Rin-Tin-Tina i Anderlehta, tamo se o tome itekako priča. Da dočaram, evo šta je sve yours truly osvedočeno čula na briselskim ulicama: - “E, daj da odemo u taj dernek pre nego što Kosovo postane nezavisno!” - “Draga, deder, dodaj mi naočari, nešto mi je ovo Kosovo nezavisno!” - ”NezavisnogmiKosova, jel si vid’o kako je Liverpul sinoć napenalio Čelzi!” - “Jeste, pobedićemo mi na Evroviziji, ali kad Kosovo ostane integralni deo Srbije!” Kako je ova problematika postala poznata i nekolicini briselskih golubova, stvarno mi nije jasno kako je vama, g. Premijeru, promakla aktuelnost cele te priče? Ma, ustvari, šta se ja pitam. Vi, kao i obično, o tome niste bili informisani na vreme! U svakom slučaju dragi moji čitaoci, da se razumemo. Ne mislim ja da domaćim političarima treba da se stisne govno u gaćama zato što je tamo u Briselu nekom palo na pamet da pokrene to pitanje. Treba sesti, proceniti situaciju, videti koje su pregovaračke pozicije, sa čime se trguje, sa čime se ne trguje i onda pokušati da se iz onoga, što je neminovnost, izvuče što je više moguće. Namesto ove strategije koja, zamislite, zahteva malo rada i planiranja, naši političari vreme rađe traće na izigravanje zajapurene seoske mlade koja je pokazala srednji prst tamo gde (ni)je trebalo! Izgleda da ih je kolektivni mi spik no ingliš zdrmao do te mere da su najednom počeli da pate od poznate srpske boljke poznatije pod medicinskim nazivom living in denial. Spremili su se oni za pregovore samo se još nisu dogovorili kojim će sve taktičnim metodama da saopšte međunarodnoj zajednici da odjebe. Nisu ni stranci mutavi pa će i oni odjebati njih. A najebaće samo obični građani. Yet again. |